Odlomak - Kako odabrati doktora i bolnicu PDF Štampa El. pošta
Doktor opšte medicine, ili internista u Domu zdravlja su najčešće prvi doktori kojima se pacijenti obraćaju. Nije retkost da baš ovi doktori budu prvi u postavljanju definitivne dijagnoze.
U svakoj struci postoje razlike u kvalitetu pojedinca i ustanove, i veoma je važno da se dobro upoznate sa Vašim doktorom u direktnom kontaktu ili na neki drugi način. Ono o čemu treba da vodite računa je sledeće:
  • Mesto i dužina njegovog školovanja
  • Način i vrsta treninga
  • Dužina trajanja prakse
  • Mogućnost izbora raznovrsnih dijagnostičkih procedura
  • Povezanost sa drugim specijalistima i bolnicama
Doktor sa kojim se prvo susretnete odrediće najbrži put ka završnoj dijagnozi, i eventualnu potrebu za daljim konsultacijama sa doktorima drugih specijalnosti.
Oslanjanje na proverenog i iskusnog doktora koji ume da ostvari dobar odnos pacijent-doktor je od vitalne važnosti za Vaše dobro zdravlje.
U nekim slučajevima prvi simptom i znak kardiovaskularne bolesti je nagao i zahteva urgentnu intervenciju (infarkt srca, moždani udar, nagla dekompenzacija srca i dr.). U takvim stanjima intervenišu doktori koji su Vam najbliži (hitna pomoć i/ili prijemne službe u bolnicama) i tada niste u mogućnosti da direktno utičete na izbor doktora. Kada proces lečenja započne u uslovima medicinske hitnosti može Vam se lako desiti osećaj potpune samoće, kao da se sve nekako odigrava oko Vas, ali bez Vašeg učešća u tome i mogućnosti da nešto promenite. Ovakvo stanje može dovesti do apatije i depresije, što može direktno uticati na krajni ishod lečenja. Zbog toga je veoma važno razviti dobre odnose sa Vašim doktorom i na vreme se informisati o ostalim opcijama lečenja.
Odnos pacijent-doktor zasnovan na maksimalnom poverenju omogućiće Vam da zajedno sa doktorom učestvujete u stvaranju plana za svoje lečenje, i smanjiće osećaj straha i nepoverenja u eventualnim slučajevima medicinske hitnosti.
Na izbor doktora i bolnice gde ćete se lečiti utiču i neki drugi, a ne samo medicinski faktori. Ponekad se pacijenti odlučuju za doktore koji su im dugogodišnji kućni prijatelji, doktori koji su godinama uspešno lečili nekog člana njihove familije, ili doktori koje je neko drugi preporučio. Neko se odlučuje za doktora koji je najbliži mestu stanovanja, a u poslednje vreme verska ili neka druga lična ubeđenja pacijenta postaju sve važnija u formiranju definitivne odluke gde će se i kako lečiti. I na kraju treba spomenuti ono što je u našim uslovima najčešći ograničavajući faktor u odabiru doktora i bolnice: administracija. Bolesnici ne retko nailaze na nerazumevanje administracije ili doktora opšte prakse koji odlučuju gde će uputiti bolesnika na dalji tretman, i ne poštuju njihovo zakonsko pravo da sami učestvuju u izboru svog doktora. Jedan od načina kako prevazići "nepremostive" barijere našeg društva je mogućnost dopunskog zdravstvenog osiguranja koje je već zaživelo u nekim sredinama. Ova opcija dodatno opterećuje Vaš kućni budžet, ali Vam daje mogućnost da sami učestvujete u izboru doktora i bolnice u kojoj ćete se lečiti i sami odaberete kvalitet usluge koju želite.
Ukoliko pacijent nije zadovoljan načinom lečenja (dijagnostikom, terapijom, brojem konsultacija i dr.) ili odnosom pacijent-doktor, ima pravo da traži mišljenje drugog doktora iz iste ili druge ustanove. Pravo pacijenta na konsultaciju sa drugim doktorom ne treba shvatiti kao način za povredu doktorske sujete, već kao potrebu pacijenta za svim mogućim informacijama koje mogu da doprinesu poboljšanju njegovog zdravlja.
Prolazeći kroz prve preliminarne testove i upoznajući se sa njihovim rezultatima polako sužavate broj potrebnih konsultacija sa doktorima određenih specijalnosti. Tako dolazite do uskog broja ljudi specijalizovanih za deo medicinske usluge koja Vam treba. Informacije do kojih ste došli usmeravaju Vas ka jednoj specijalnosti ili akademskom medicinskom centru. Za bolesti srca i krvnih sudova nadležni su kardiolozi i kardiohirurzi. U visoko specijalizovanim ustanovama kardiolozi najčešće imaju prvi susret sa srčanim bolesnicima i vrše selekciju pacijenata ka hirurškim metodama lečenja. U poslednjih nekoliko godina svedoci smo sve većeg interesovanja pacijenata za hirurške konsultacije, čak i pre završetka kompletne kardiološke dijagnostike. Ova konsultacija ne znači automatski i pristanak na operativno lečenje, već upotpunjuje Vašu sliku o trenutnom stanju i pomaže Vam pri donošenju odluke o krajnjem načinu lečenja.
Kao što specijalista poseže za komplikovanijim tehnikama dijagnostike i lečenja, tako i pacijent mora da se upozna sa više detalja o doktoru-specijalisti pre nego što odluči gde će i kod koga zakazati konsultaciju. Tu se pre svega misli na stručnost, iskustvo, rezultate i dr.
Na primer: ako se radi o hirurgu koji neku komplikovanu proceduru radi rutinirano, i to gotovo svakog dana, onda je logično zaključiti da je njegov procenat uspešnosti u lečenju veći u odnosu na manje iskusnog hirurga. Ukoliko šire gledamo, dolazimo do zaključka da je rizik od komplikacija koje fatalno utiču na ishod lečenja manji u dobro opremljenoj bolnici sa dugom tradicijom i reputacijom nego u drugim medicinskim centrima.
Bez obzira na broj i vrstu opcija koje imate u svom lečenju neophodno je da se i sami potrudite u pribavljanju određenih informacija. Kvalitet doktora je veoma različit kako u smislu njihovog treninga i prakse, tako i u smislu broja i kvaliteta procedura koje Vam nude.
Postoji više načina kako objektivno možete da uporedite doktore iste specijalnosti, zbog toga pre prve konsultacije sa doktorom (npr. kardiohirurgom) pitajte:
  • Gde je završio fakultet i koliko je godina studirao?
  • Gde je specijalizirao i pod čijim mentorstvom?
  • Sa kakvom je ocenom završio specijalizaciju?
  • Da li se usavršavao u inostranstvu?
  • Koliko godina radi samostalno?
  • Koliko procedura uradi godišnje?
  • Kakvi su postoperativni rezultati (broj komplikacija i ukupna smrtnost), i da li postoji slobodan uvid u njegove ukupne rezultate?
  • Da li je ikada protiv njega vođen spor zbog loših rezultata?
institut_za__KVBV Sličan upitnik trebalo bi da postavite i kada je u pitanju bolnica u kojoj bi trebalo da se uradi Vaša procedura:
  • Da li je bolnica u potpunosti opremljena svom opremom neophodnom za dijagnostiku i lečenje kardovaskularnih oboljenja?
  • Da li bolnica ima iskusan hirurški tim za hitne intervencije?
  • Da li bolnica ima dobro organizovanu jedinicu intenzivne nege?
  • Kakva je saradnja između pojedinih službi uključenih u Vaše lečenje?
  • Kakvi su ukupni rezultati bolnice?
  • Koliko je duga tradicija u lečenju kardiovaskularnih bolesnika?
  • Da li je bolnica bila pod suspenzijom Ministarstva zdravlja i zašto?
  • Kakva je ukupna reputacija i rangirano mesto bolnice u zemlji i inostranstvu?
    Kakav je akademski status bolnice?

Pored objektivnih kriterijuma za procenu kvaliteta Vašeg doktora treba poštovati i ono subjektivno što upotpunjuje kompletan utisak o doktoru kao čoveku. Tokom prve konsultacije sa doktorom postavite sebi neko od sledećih pitanja:

  • Da li sam zadovoljan načinom razgovora?
  • Da li doktor odaje utisak zainteresovanosti za moj problem?
  • Da li osećam slobodu da sa doktorom razgovaram o svim pitanjima uključujući i pitanja o upotrebi toaleta, seksualnoj aktivnosti, emocionalnim problemima?
  • Da li mogu slobodno da postavljam pitanja i razumem odgovore koje doktor daje?
  • Da li imam utisak da se i posle lečenja mogu obratiti doktoru za savet bez ustručavanja?
 

ikvbv

ZDRAVSTVO_logo

logowebMed

kucazdravlja_banner_170x60

ukvhs
ukscg
Srce, Powered by Joomla!

Licenca i privatnost